СРПСКИ
Повеља саосећања
Начело саосећања у срцу је свих религијских, етичких и духовних традиција. Оно нас позива да се према другима увек односимо онако како желимо да се они односе према нама. Саосећање нас подстиче да неуморно радимо на отклањању патње бића са којима живимо свој живот, спустимо себе са средишњег престола нашег света и тамо поставимо друга бића, те да поштујемо ненарушиву светост сваког људског бића понаособ и да се без изузетка према свакоме односимо са апсолутном праведношћу, једнакошћу и поштовањем.
Такође, неопходно је да се доследно и са емпатијом суздржавамо од наношења боли, како у јавном, тако и у приватном животу. Насилно поступање, инат, шовинизам, себичност, економско тлачење, искоришћавање или ускраћивање основних права било коме, подстицање мржње и клеветање других – чак и непријатеља – то све негира људскост која нас повезује. Признајемо да нисмо успевали живети саосаћајно и да су неки чак увећали људске тегобе и јад у име религија.
Због тога позивамо све мушкарце и жене – на враћање саосећања у средиште морала и религије – на повратак древном начелу да је неважеће свако тумачење светих књига које подстиче насиље, мржњу или презир – на пружање младима тачних информација о другим традицијама, религијама и културама, заснованих на поштовању – на охрабривање позитивног уважавања културне и религијске разноликости – на култивисање емпатије у односу на патњу свих људских бића, чак оних које сматрамо непријатељима.
Хитно је потребно саосећање учинити јасном, просветљујућом и динамичком силом у нашем поларизованом свету. Укорењено у начелној одлуци да се надиђе себичност, саосећање може пробити политичке, догматске, идеолошке и религијске границе. С извором у дубокој међизависности, саосећање је суштина људских односа и достизања људскости. Саосећање је пут до просветљења и не може се надоместити ни са чим у процесу стварања праведне економије и мирољубиве глобалне заједнице.
